Danas vam mogu saopstiti da je nas cilj vec na nekoliko koraka pred nama. Ostaje jos jedan mali prostor, i celi nas put gotov je vec da sastavi svoj krug simbolicne Zmije kojom mi predstavljamo nas narod. Kada se taj krug sastavi, sve evropske drzave bice njime zatvorene i stegnute kao presom.

Savremena ustavna vaga skoro ce se preturiti, jer smo je mi udesili netacnu zato, da bi se ona njihala dok ne istupi i ne pokvari se njen oslonac - odrzac. Goji su mislili da su ga vrlo cvrstog iskovali i jednako su iscekivali da se vaga uravnotezi. ali je odrzac - vladari - zaklonjen svojim predstavnicima, koji su neozbiljni zanoseci se svojom beskontrolnom i neodgovornom vlascu. Za tu vlast oni su obavezni teroru koji je navejan - donesen u dvorove. Nemajuci pristupa ka svome narodu, u samu njegovu sredinu, vladari vec nisu u stanju da se dogovore sa njim protiv vlastoljubaca. Vladarska sila, koja vidi, i slepa narodna sila, buduci razjedinjena nasom vestinom, izgubile su svaki znacaj, jer su posebno, kao slepac bez palice, posve nemocne.

Da bismo podstakli vlastoljupce na zloupotrebu vlasti mi smo protiv stavili jedno drugome sve snage, razvivsi njihove liberlne tendencije ka nezavisnosti. Mi smo u tom pogledu izazvali svekoliku preduzimljivost, naoruzali smo sve ambicije, istakli smo vlast kao metu za sve ambicije. Od drzava napravili smo arene, na kojima se odigravaju smutnje i metezi. Jos malo pa ce se neredi, bankrotstvo pojaviti svuge. . . .

Neiscrpni brbljivci pretvorili su sednice parlamenata i administrativnih skupova u oratorske utakmice.

Smeli novinari, bezobzirni pamfletisti, svakodnevno napadaju administrativni personal. Zloupotrebe vlasti definitivno ce pripremiti sve ustanove za pad, i sve ce poleteti strmoglavce pod udarima izbezumljene gomile.

Narodi su sirotinjom prikovani za teski rad jace nego sto ih je prikovalo nekadasnje ropstvo; od njega su se ovako ili onako mogli osloboditi, mogli su se s njim obracunati, no od nevolje se ne mogu otrgnuti. Mi smo uneli u ustave takva prava koja su za mase fiktivna a ne stvarna. Sva ova takozvana prava naroda mogu postojati samo u ideji koja se na praksi nikad ne ostvaruje. Sta dobija proleter, savijen kao gudalo na svome teskom poslu, prignjecen svojom sudbinom, od toga sto su brbljivci dobili pravo da brbljaju, novinari da pisu svakojake gluposti naporedo sa ozbiljnim stvarima, kad proletarijat nema nikakve druge vajde od ustava sem onih zalosnih mrvica koje mu mi bacamo sa naseg stola kao naknadu za njihove glasacke kuglice u korist nasih propisa i namestenika, nasih agenata. . . . Republikanska prava za siromahe su samo gorka ironija, jer neophodnost maltene svakodnevnog rada neda mu da se koristi njima, ali zato mu oduzima garanciju stalne i sigurne zarade, bacajuci ga u zavisnost od strajkova, poslodavaca ili drugova.

Narod je pod nasim rukovodjenjem unistio aristokratiju, koja je bila njegova prirodna zastita i hraniteljka radi svoje vlastite koristi nerazdvojno skopcane sa narodnim blagostanjem. Sada ipak, sa unistenjem aristokratije, on je pao pod pritisak spekulacije obogacenih probisveta i varalica koji su nalegli na radnike kao nemilosrdna mora.

Mi cemo se pojaviti kao toboznji spasioci radnika od tog jarma, kad mu predlozimo da stupi u redove nase vojske - socijalista, anarhista, komunista, kojima mi uvek ukazujemo potporu toboz iz bratskog pravila opste covjecanske solidarnosti naseg socijalnog masonstva. Aristokratija, koja se po pravu koristila trudom radnika, bila je zainteresovana u tome da radnici budu siti, zdravi i snazni.

Mi smo pak zaintersovani u obrnuto; u degeneraciju Goja. Nasa je vlast u hronicnom gladovanju i slabljenju radnika, jer ga to potcinjava nasoj volji, a kod svojih vlasti on nece naci ni snage, ni energije da se odupre njoj. Glad stvara kapitalu pravo na radnika pouzdanije nego sto je to pravo davala aristrokratiji carska vlast.

Nevoljom i zavidljivom mrznjom koja iz nje proistice mi pokrecemo gomile i njihovim rukama brisemo i satiremo one koji nam smetaju na nasem putu.

Kada dodje vreme da se nas gospodar celog sveta krunise, tada ce te iste ruke zbrisati sve ono sto bi ovome moglo biti na smetnji.

Goji su se odvikli da misle bez nasih naucnih saveta. Stoga oni i ne vide neodstupnu neophodnost, koje cemo se mi, kad nastupi nase carstvo, neodlozno pridrzavati, a naime: da u narodnim skolama treba predavati jedinu istinsku nauku, prvu medju svima - nauku o uredjenju covecanskog zivota, drustvenog stroja koji zahteva podelu rada, a sledstveno i podelu ljudi na klase i staleze. Neophodno je da znaju svi da jednakosti ne moze biti usled razlike u naimenovanju delatnosti, da ne mogu podjednako odgovarati pred zakonom onaj koji svojim postupkom kompromituje celi stalez i onaj koji njime ne dodoiruje nikoga drugog sem svoje casti.

Pravilna nauka drustvenog uredjenja, u cije tajne mi ne dopustamo da Goji budu posveceni, pokazala bi svima da se mesto i rad moraju odrzavati u odredjenom krugu da ne bi bili izvor covecanskih muka koje dolaze od nesaglasnosti vaspitanja sa radom. Izucavajuci ovu nauku narodi ce poceti dobrovoljno da se pokoravaju vlastima i drzavnom uredjenju koje one stvore. Pri sadasnjem stanju nauke i njenog pravca koji smo joj mi dali, narod verujuci slepo stamapnoj reci, gaji, po neznanju svom a u zabludama koje smo mi ulili, neprijateljstvo prema svima stalezima koje on smatra kao vise od sebe, jer ne razume znacaj svakog staleza.

Pomenuto neprijateljstvo ce se jos vise pojacati na podlozi ekonomske krize koja ce zaustaviti berzanske pogodbe i tok industrije. Stvorivsi svima pristupacnim nam podzemnim putevima, a pomocu zlata koje je sve u nasim rukama, opstu ekonomsku krizu, mi cemo baciti na ulicu citave gomile radnika jednovremeno u svim krajevima Evrope. Ove gomile pojurice sa nasladom da prolivaju krv onih, kojima one u prostoti svoga neznanja zavide jos iz djetnjstva i cija ce imanja tada moci da opljackaju.

Nase oni nece dirati, jer ce nam momenat napada biti poznat i mi cemo preduzeti mere za obezbjedjenje svojih.

Mi smo uvereni da ce progres dovesti sve Goje do carstva razuma. Nas despotizam ce i biti takav, jer on ce umeti da razumnom strogoscu da stisa sve nemire, da iskoreni liberalizam u svim ustanovama.

Kada je narod uvideo da mu se u ime slobode cine svakojaka ustupanja i popustanja, on je na mah oubrazio da je gospodar i gurnuo vlast, ali je, naravno kao i svaki slepac, nabasao na masu prepona; pojurio je da trazi rukovodioca, nije se dosetio da se vrati predjasnjem i polozio je svoja punomocja pred nase noge. Setite se francuske revolucije kojoj smo mi dali ime velika: tajne njene pripreme dobro su nam poznate, jer je ona delo ruku nasih.

A od toga doba mi vodimo narode od jednog razocarenja do drugoga, da bi se oni i nas odrekli u korist onog Cara - despota Sionske krvi kojega mi pripremamo svetu.

U danasnje vreme mi smo kao medjunarodna sila nepovredivi, jer ako nas napadaju jedni podrzavaju nas i stite druge drzave. Neiscrpna podlost gojskih naroda, koji puze pred silom, koji nemaju sazaljenja prema slabosti, koji su nemilostivi prema pogreskama i snishodljivi prema zlocinima, koji nece da podnose protivrecnosti slobodnoga uredjenja, koji su strpljivi do mucenistva pred nasiljem smelog despotizma - eto sta sve pomaze i doprinosi nasoj nezavisnosti. Od savremenih premijera - diktatora oni trpe i podnose takve zloupotrebe, od kojih bi za najmanju oni odrubili glave dvadesetorici kraljeva.

Cime da se objasni takva pojava, takva nedoslednost narodnih masa u svom odnosu prema dogadjajima, reklo bi se, jednoga reda?

Ta se pojava objasnjava time, sto ovi diktatori sapucu narodu preko svojih agenata da oni tim zloupotrebama nanose stetu drzavama radi visih ciljeva - postizanje dobra doticnih naroda, njihovog medjunarodnog bratstva, solidarnosti i ravnopravnosti. Razume se, njima ne govore da se takvo sjedinjenje mora izvrziti samo pod nasom drzavom.

I tako narod osudjuje prave i opravdava krive, ubedjujuci se sve vise i vise u to da on moze da cini sve sto pozeli. Zahvaljujuci takvom stanju stvari, narod rusi svaku postojanost i stvara nerede na svakom koraku.

Rec "sloboda" podstice ljudska drustva na borbu protiv svake sile, protiv svake vlasti, pa sta vise Bozanske i prirodne. Eto zasto cemo morati, kad se zacarimo, da tu rec sasvim iskljucimo iz covecijeg recnika kao princip zivotinjske sile koja pretvara gomile u krvolocne zveri.

Svaka republika prolazi kroz nekoliko stadijuma. Prvi od njih obuhvata prve dane ludovanja i besnila slepceva, kad on juri kao sumanut desno levo; drugi se sastoji u demagogiji, od koje se radja anarhija koja neizbezno vodi despotizmu, ali vec ne zakonitom, otvorenom, pa prema tome i odgovornom, nego nevidljivom i nepoznatom i nista manje osetnom despotizmu kakve bilo tajne organizacije. Ova organizacija dejstvuje prikriveno iza ledja raznih agenata, cija smena ne samo da ne skodi nego pomaze tajnoj sili koja se, zahvaljujuci toj smeni, oslobadja neophodnosti da trosi svoja sredstva na naknade dugorocnim sluzbenicima.

Ko i sta moze svrgniti nevidljivu silu! A nasa je sila bas takva. Spoljasnje masonstvo sluzi njoj i njenim ciljevima kao slepi zaklon i prikrice, ali plan dejstva ove sile pa cak i mesto njenog bavljenja ostace za celi narod nepoznati.

No i sloboda bi mogla biti neskodljiva i postojati u svakodnevnom drzavnom zivotu bez ustrba po blagostanje naroda, kad bi se ona odrzavala na principima vere u Boga, na bratstvu covecanstva, van misli o jednakosti kojoj protivrece sami zakoni sazdanja koji su ustanovili potcinjenost. Kod takve vere narod bi bio pod upravom i staranjem svojih parohija i isao bi smerno i krotko pod rukom svoga duhovnog pastira, pokoravajuci se Bozijem rasporedu na zemlji. Eto zasto moramo neminovno potkopati veru, iscupati iz uma Goja sami princip Bozanstva i Duha i zameniti sve to aritmetickim racunima i materijalnim potrebama.

Da umovi Goja ne bi stizali da misle i zapazaju, treba ih odvratiti na industriju i trgovinu. Tako ce sve nacije traziti svoje koristi i u borbi za njih nece primetiti svog zajednickog neprijatelja. Ali da bi sloboda konacno razjela i razorila gojska drustva, treba industriju staviti na spekulantnu podlogu; to ce doprineti da se ono sto industrija otme od zemljoradnje ne zadrzi u rukama, vec da predje u spekulaciju, to jest u nase klase.

Zlato je pokretac drzavnih mehanizama. Monopoli u trgovini i industriji. Znacaj kritike. "Pokazne" ("opsjenite") ustanove. Premorenost od govornistva. Kako da se dohvati u ruke javno misljenje. Znacaj licne inicijative. Nadvlada.

Kakav se oblik administrativne uprave moze dati drustvima u kojima je podmitljivost usla svuda, gde se do bogatstva dolazo samo vestim iznenadjenjima poluvaralackih mahinacija, gde vlada raskalasnost, gde se moral odrzava kaznenim merama i surovim zakonima a ne dobrovoljno usvojenim principima, gde su osecaji prema otadzbini i religiji zamrljani kosmopolitskim ubijedjenjem? Kakav se drugi oblik uprave moze dati ovim drustvima, ako ne onaj despotski koji cu vam opisati dalje? Mi cemo stvoroti pojacanu civilizaciju uprave da bismo sve drustvene snage docepali u svoje ruke. Mi cemo mehanicki regulisati sve radnje politickog zivota nasih podanika novim zakonima. Ti ce zakoni oduzeti jedno za drugim sve slobode i popustanja koje su Goji dozvoljavali, i nase carstvo ce se obeleziti tavim velicanstvenim despotizmom, da ce on biti u stanju u svako doba i na svakom mestu da poklopi i ugusi sve protivtvrdnje nezadovoljnih Goja.

Reci ce nam se da se taj despotizam, o kome govorim, ne slaze sa savremenim progresom, ali ja cu vam dokazati obrnuto.

U ona vremena kada su narodi gledali na vladare kao na cistu manifestaciju Bozje Volje, oni su se bez roptanja pokoravali autokratiji careva; ali od onoga dana, kada smo im mi ulili misao o njihovim sopstvenim pravima, oni su poceli smatrati vladare kao obicne smrtne ljude. Bozansko pomazanistvo spaslo je glave careva u ocima naroda, a kad smo oduzeli i veru u Boga, onda je moc vlasti bila izbacena napolje na mesto javne sopstvenosti, i mi smo je dograbili.

Sem toga, vestina upravljati masama i pojedincima pomocu vesto podesene teorije i frazeologije, pravilima zajednica i svakim drugim majstorijama, u kojima se Goji nista ne razumiju, spada takodje u specijalnosti naseg administrativnog uma vaspitanog na analizi, na posmatranju, na takvim tankocama kombinacija u kojima mi nemamo takmaca, kao sto nemamo ni u sastavljanju planova politicke akcije i solidarnosti.

Jedini jezuiti mogli bi se u tome sa nama sravniti, ali mi smo umijeli da ih diskreditujemo u ocima besmislene gomile kao organizaciju javnu, dok smo mi sa svojom tajnom organizacijom ostali u senci. U ostalom nije li svejedno za svet ko ce biti njegov gospodar; da li glava katolicizma ili nas despot Sionske krvi? Za nas pak, izabrani narod, to ni izdaleka nije svejedno.

Privremeno s nama bi mogla izici na kraj svetska koalicija Goja; ali s te strane nas osigurava duboko korenje nesuglasica medju njima, koje se vec ne moze iscupati. Mi smo im jedno drugome protiv stavili licne i nacionalne interese, religiozne i plemenske mrznje koje smo odnegovali u njihovim srcima u toku dvadeset vekova. Blagodareci svemu tome, nijedna drzava ni s koje strane nece dobiti trazenu potporu, jer svaki mora misliti da je sporazum protiv nas neprobitacan za njega samog. Drzave ne mogu cak ni mali, delimicni sporazum da naprave, a da u njemu tajno ne ucestvujemo i mi.

"Per Mereges regnant" - (preko mene vladaju kraljevi)

A medjutim proroci su rekli da je nas izabrao sam Bog da vladamo celom Zemljom. Bog nas je nagradio genijalnoscu, da bismo mogli izvrsiti svoj zadatak. Kad bi genija bilo u protivnickom logoru, on bi se jos i borio sa nama, ali je jace selo od svatova: borba bi medju nama bila nemilosrdna, kakve jos nije video svet. Pa i zakasnio bi njihov genije. Svi tockovi drzavnih mehanizama krecu se snagom pokretaca koji se nalazi u nasim rukama, a taj pokretac je zlato.

Nauka politicke ekonomije koju su nasi mudraci izmislili vec davno pripisuje kapitalu carski prestiz.

Kapital, da bi mogao dejstvovati bez ogranicenja, mora se docepati slobode radi monopola industrije i trgovine, sto se vec i ostvaruje nevidljivom rukom u svim delovima sveta. Takva sloboda dace politicku snagu industrijalcima, a to ce doprineti pritesnjavanju naroda. Danas je vaznije razoruzavati narode nego ih voditi u ratove, vaznije je koristiti se razbuktalim strastima nego ih gasiti, vaznije je dohvatiti i tumaciti tudje misli na svoj nacin, nego ih odbacivati i proganjati. Glavni zadatak nase uprave sastoji se u tome sto cemo osloboditi javni um kritikom, oduciti ga od razmisljanja koja izazivaju otpor, odvuci umne snage ka puskaranju prazne recitosti.

U svim vremenima narodi su, kao i pojedina lica, primali rec za djelo, jer se oni zadovoljavaju sa onim sto im se pokaze, retko zapazajuci da li je u javnom radu za obecanjem doslo i izvrsenje. Zato cemo mi osnovati pokazne ustanove koje ce recima dokazivati svoja dobrocinstva progresu *.

Mi cemo pridavati sebi liberalnu fizionomiju svih partija, svih pravaca i snabdeti cemo njome i oratore, koji ce toliko govoriti da ce dovesti ljude do premorenosti od govora, do odvratnosti i prema govornicima.

Da bi se javno misljenje dohvatilo u ruke, treba ga dovesti u nedoumicu iznosenjem sa raznih strana toliko protivrecnih misljenja, i sve dotle, dok se Goji ne izgube u njihovom lavirintu i ne shvate da je najbolje ne imati nikakvog misljenja u pitanjima politike, jer drustvu nije ni dano da ih zna, nego ih zna samo onaj koji rukovodi i upravlja drustvom *. To je prva tajna.

Druga tajna, potrebna za uspeh uprave, sastoji se u tome, da se u tolikoj meri razmnoze narodni nedostaci, navike, strasti, da se niko u tom haosu ne bi mogao snaci i da ljudi usled toga prestanu razumevati jedan drugoga. Ta ce nam mera posluziti jos i za to, da posejemo razdor medju partijama, da razjedinimo sve kolektivne snage koje jos nece da nam se pokore, da obeshrabrimo svaku licnu inicijativu koja bi mogla koliko bilo smetati nasoj stvari. Nema nista opasnije od licne inicijative; ako je ona genijalna moze uciniti vise nego sto mogu uciniti milioni ljudi medju kojima smo posejali razdor. Mi moramo uputiti vaspitanje Gojskih drustava tako, da oni pred svakim poslom gde je potrebna inicijativa moraju nemocno i beznadno spustati ruke i obarati glavu. Naprezanjem koje proistice iz slobode akcije slabi i iznurava snage pri susretima sa tudjom slobodom. Od toga dolaze teski moralni udari, razocarenja, neuspesi. Sve to tako ce zamoriti Goje, da cemo ih prinuditi da nam ponude medjunarodnu vlast koja ce moci po svom raspolozenju bez ikakva lomljenja usisati u sebe sve drzavne sile sveta i obrazovati Nadvladu. Na mesto savremenih upravljaca mi cemo postaviti strasilo koje ce se zvati Nadvladina Administracija. Ruke njegove bice opruzene na sve strane, kao klesta, kod takve kolosalne organizacije, da ona ne moze a da ne pokori sve narode.

Dolazi treci deo . . . .