...Odbacivsi frazerstvo, mi cemo govoriti o znacaju svake misli, a sravnjavanjem i zakljuccima osvetliti okolnosti! Dakle, ja formulisem nasu sistemu sa naseg i gojskog* gledista.

Treba napomenuti, da su ljudi sa rdjavim instiktima mnogobrojniji od dobrih, pa prema tome najbolji rezultati u upravljanju njima postizu se nasiljem i zastrasivanjem, a ne akademskim rezonovanjem. Svaki covek tezi ka vlasti, svaki bi hteo da bude diktator, kad bi samo mogao, ali je pri tome redak onaj koji ne bi bio gotov da zrtvuje sveopste dobro radi postignuca svoga licnog blaga.

Sta je zadrzavalo grabljive zivotinje koje se zovu ljudi i sta ih je rukovodilo do danas

U pocetku drustvenog uredjenja oni su se potcinili gruboj i slepoj sili; docnije zakonima, koji su u stvari ta ista sila, samo maskirana. Izvodim zakljucak da je po zakonu prirode pravo u sili.

Politicka sloboda je ideja, a ne fakt. Ovu ideju treba umeti primenjivati, kad je to potrebno, da se idejnim mamcem privuku narodne snage u svoju partiju, ako je ona namislila da slomi drugu partiju koja se nalazi na vlasti. Ovaj zadatak postaje laksi ako se protivnik i sam zarazi idejom slobode, takozvanim liberalizmom, te zbog ideje popusti u svojoj moci. Tu ce se i ispoljiti trijumf nase teorije: olabavljene i popustene dizgine uprave onog casa, po zakonu bica, prihvata i prikuplja nova ruka, jer slepa sila naroda ne moze ni dana probaviti bez rukovodje i nova vlast samo zauzima mesto stare koja je oslabila od liberalizma.

U nase vrieme pojavila se vlast zlata koja je zamenila liberale upravljace. Bilo je vreme kad je upravljala vera. Ideja slobode je neostvarljiva, jer niko ne ume da se koristi njome umereno. Treba samo za izvesno vreme prepustiti narodu samoupravu i ona se ubrzo pretvara u razuzdanost. Od tog momenta pocinju nicati medjusobne rasprave, koje uskoro prelaze u drustvene bitke, u kojima drzave gore i njihov znacaj pretvara se u pepeo.

Da li se drzava iznutra u vlastitim trzavicama, ili unutrasnje nesuglasice bacaju pod vlast spoljasnjih neprijatelja, tek u svakom slucaju ona se moze smatrati kao nepovratno propala; ona je pod nasom vlascu. Despotizam kapitala, koji je sav u nasim rukama, pruza joj slamcicu za koju se drzava, htela nehtela, mora drzati; u protivnom slucaju ona se kotrlja u propast.

Onoga, koji bi po svojoj liberalnoj dusi rekao, da su rezonovanja ovakve vrste nemoralna, ja cu da upitam: ako svaka drzava ima dva neprijatelja, i ako joj je u odnosu prema spoljnom neprijatelju dopusteno i ne smatra se za nemoralno da upotrebljava svakojake mere u borbi, kao na primer, neupoznavati neprijatelja sa planovima napada ili odbrane, napadati na njega nocu ili sa neravnim brojem ljudi, zasto bi se onda takve mere u odnosu prema gorem i opasnijem neprijatelju, rusiocu drustvenog stroja i blagostanja, mogle nazvati i nedozvoljenim i nemoralnim?

Moze li se zdrav, logican um pouzdati da uspesno rukovodi gomilama pomocu razumnih ubedjenja ili saveta, kada su moguce protivrecnosti, pa ma i besmislene, ali koje se mogu uciniti prijatnije narodu koji povrsno shvata i razumeva? Rukovodeci se iskljucivo sitnim strastima, praznovericama, obicajima, tradicijama, i sentimentalnim teorijama, ljudi u gomili i ljudi gomile podlezu partijskom cepanju koje ometa svaki sporazum, cak i na podlozi potpuno razumnog saveta i uverenja. Svaka odluka gomile zavisi od slucajne ili podmetnute vecine, koja, zbog neznanja politickih tajni, donosi apsurdnu odluku koja unosi klicu anarhije u upravu.

Politika nema nicega zajednickog sa moralom

Vladalac koji se rukovodi moralom nije politicar, te stoga nije ni cvrst na svome prestolu. Ko hoce da upravlja mora pribegavati i lukavstvu i licemerstvu. Velike narodne osobine - otvorenost i postenje - poroci su u politici, jer oni obaraju sa prestola bolje i sigurnije nego najaci neprijatelj. Ove osobine treba da budu atributi gojskih drzava, mi pak ne moramo se rukovoditi njima.

Nase pravo je u sili. Rec je apstraktna i nicim nedokazana misao. Ta rec ne znaci vise nego: dajte mi ono sto hocu, da bih time pribavio dokaz da sam jaci od vas.

Gde pocinje pravo i gde se ono zavrsava

U drzavi, u kojoj je slaba organizacija vlasti, bezlicnost zakona i vladaoca koji su obezliceni umnozenim zbog liberalizma, pravima, u toj drzavi ja crpim novo pravo: da jurnem po pravu mocnog i da zbrisem sve postojece poretke i ustanove i da stavim svoju ruku na zakone, da preustrojim sve ustanove i da postanem gospodar onih koji su nam prepustili prava svoje sile, odrekavsi se njih dobrovoljno, liberalno...

Dok se sve savremene vlasti kolebaju i ljuljaju, nasa ce vlast biti neoboriva i jaca od drugih, jer ona ce biti nevidljiva sve dotle, dok se toliko ne ucvrsti da je vec nikakvo lukavstvo ne moze potkopati.

Od privremenog zla, koje smo sada prinudjeni da vrsimo, proizaci ce dobro nepokolebljive uprave koja ce uspostaviti pravilan tok mehanizma narodnog bica, poremecenog liberalizmom. Rezultat opravdava sredstva. Obratimo paznju u nasim planovima ne toliko na ono sto je dobro i moralno, koliko na ono sto je potrebno i korisno.

Pred nama je plan, u kome je strategiski izlozena linija, od koje ne mozemo odstupati bez rizika da vidimo rusenje mnogovekovnih radova.

Da bismo izradili i pripremili celishodna dejstva, treba imati u vidu: podlost, kolebljivost, nepostojanstvo gomile, njenu nesposobnost da razume i postuje uslove sopstvenog zivota, sopstvenog blagostanja. Treba razumeti da je moc gomile slepa, nerazumna, da ona ne rasudjuje, da samo osluskuje na desno i levo. Slepac ne moze voditi slepe a da ih ne dovede do propasti - clanovi gomile, bukaci iz naroda, ma i genijalno pametni ali bez razumevanja u politici ne mogu se pojavljivati u svojstvu rukovodioca gomile a da ne upropaste celu naciju.

Samo ono lice koje je iz detinjstva pripremano za autokratiju moze znati i citati reci sastavljene iz politickih uslova.

Narod, prepusten samom sebi, to jest bukacima i vodjama iz njegove sredine, sam sebe rusi i lomi partijskim razdorima, izazvanom teznjom za vlascu i pocastima i neredima koji iz toga proizilaze. Mogu li se narodne mase mirno, bez takmicenja, da razmisle, da upute poslove svoje zemlje koji se ne mogu mesati sa licnim interesima? Mogu li se one braniti od spoljasnjih neprijatelja? To se neda zamisliti, jer plan razdrobljen na toliko delova koliko je glava u gomili gubi svoju celinu, pa prema tome postaje nepojmljiv i neizvodljiv.

Samo autokratno lice moze izraditi planove opsirne i jasne, u jednom redu koji cini raspodelu svega sto se nalazi u mehanizmu drzavne masine; iz toga treba zakljuciti da se celishodna za jednu zemlju uprava mora skocentrisati u rukama jednog odgovornog lica. Bez apsolutnog despotizma ne moze postojati civilizacija koju ne sprovode mase vec njihov rukovodja, pa ma ko on bio. Gomila je barbarin koji ispoljava svoje barbarstvo u svakoj prilici. Cim se gomila docepa slobode, ona je ubrzo pretvara u anarhiju koja je sama po sebi najvisi stepen barbarstva.

Pogledajte na pijane zivotinje, onesvescene vinom, na ciju je neogranicenu upotrebu dato pravo zajedno sa slobodom; hocemo li ih valjda dopusti da dodju dotle.... Narodi gojski zaneti su alkoholnim picima, a omladina njihova osasavila je od klasicizma i ranog razvrata, na koji ih je podbadala i nagonila nasa agentura - guverneri. lakeji, guvernante - u bogatim kucama, pomocnici, kelneri, i nase zenskinje - u mestima gde se goji vesele i zabavljaju. U ove posljednje ja ubrajam i takozvane dame iz sveta, njihove dobrovoljne sledbenice u raskosi i razvratu.

Nasa je parola sila i licemerstvo. Samo sila pobedjuje u stvarima politickim, narocito ako se ona krije u talentima koji su neophodni za drzavnike. Nasilje mora biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo za sve vlade koje ne zele da stave svoju krunu pred noge agenata kakve bilo nove sile. Ovo zlo je jedino sredstvo da se dodje do cilja - dobra. Prema tome mi ne smemo prezati od podmicivanja, prevare i izdajstva. kad oni treba da posluze postignucu nasih ciljeva. U politici treba umeti bez kolebanja uzimati tudju svojinu ako se pomocu nje mozemo docepati pokornosti i vlasti.

Nasa drzava, iduci putem mirnog osvajanja, ima pravo da zameni strahote rata neprimetnijim i celishodnijim kaznama kojim treba podrzavati teror koji dovodi do slepe poslusnosti. Pravicna ali neumoljiva strogost najveci je faktor drzavne sile: ne samo radi koristi nego i u ime duznosti, pobede radi, mi se moramo drzati programa nasilja i licemerstva.

Doktrina racuna toliko je jaka koliko i sredstva koja ona upotrebljuje. Prema tome mi cemo trijumfovati i potciniti sve vlade svojoj nadvladi ne toliko pomocu samih sredstava, koliko doktrinom strogosti. Dosta je da znaju da smo neumoljivi pa da prestane svaka neposlusnost.

Jos u stara vremena mi smo u narodu prvi put uzviknuli "sloboda, jednakost bratstvo", tako mnogo puta od tada ponavljane od nesvesnih papagaja koji odasvud doletese na ove mamce, sa kojima oni odnesose blagostanje sveta, istinsku slobodu licnosti, ranije tako dobro zasticenu od pritiska gomile. Toboze pametni, inteligentni Goji nisu se snalazili u apstraktnosti izgovorenih reci, nisu primetili protivrecnosti njihovog znacenja i uzajamni odnos medju njima, nisu uvideli da u prirodi nema jednakosti, ne moze biti slobode, da je sama priroda ustanovila nejednakost umova, karaktera i sposobnosti, kao i potcinjenost njenim zakonima, nisu razmislili da je gomila slepa, da su njeni vodje - bukaci izabrani od njene sredine radi upravljanja, u pogledu politike takvi isti slepci kao i ona sama, da covek posvecen, pa ma bio i ludak, moze da upravlja, a neposvecen, pa ma bio i genije nista nece u politici razumeti. Sve su to Goji izgubili iz vida.

Medjutim, na tome se temeljila i zasnivala dinasticka vladavina; otac je predavao sinu znanje toka politickih poslova, tako da ga niko nije znao sem clanova dinastije, i nije mogao izdati njegovu tajnu narodu kojim se vlada i upravlja. U toku vremena smisao dinasticke predaje pravog stanja politickih poslova bio je izgubljen, sto je posluzilo uspehu nase stvari.

U svim krajevima sveta reci "sloboda, jednakost, bratstvo" uvrstale su u nase redove, preko nasih slepih agenata, citave legione, koji su odusevljeno nosili nase zastave. Medjutim te su reci bile crvici koji su podgrizli blagostanje Goja, unistavajuci svugde mir, spokojstvo, solidarnost, ruseci sve pred osnove njihovih drzava. Vi cete videti docnije da je to posluzilo nasem trijumfu; to nam je pruzilo mogucnost, izmedju ostalog, da dograbimo u svoje ruke najvazniji adut - unistenje privilegija, drugim recima same sustine gojske aristrokratije, koja je bila jedina protiv nas zastita naroda i zemlje. Na rusevinama prirodne nasledne aristrokratije, mi smo podigli aristrokratiju nase inteligencije, na celu svega - novcane.

Cenzus ove nase aristrokratije mi smo ustanovili u bogatstvu, koje od nas zavisi, i u nauci, koju pokrecu nasi mudraci.

Nas trijumf je bio olaksan jos i time sto smo u opstenju sa potrebnim nam ljudima uvek uticali na najosjetljivije strane covecijeg uma - na racun, na pohlepnost, na nezasitost i nezajazljivost materijalnih potreba coveka; a svaka od tih pobrojanih covjekovih slabosti, najposle uzeta, sposobna je da ubije inicijativu, stavljajuci volju ljudi na raspolozenje kupcu njihove delatnosti.

Apstraktija slobode pruzila je mogucnost da se gomile ubede da vlada nije nista drugo nego upravnik na dobru sopstvenika zemlje - naroda, i da se ti, upravnici mogu menjati kao pohabane rukavice.

Okolnost pak da se narodni predstavnici mogu smenjivati stavljala ih je na raspolozenje nama i nasim ciljevima.